Корона: Како функционише медијска манипулација - искуство др. Андреаса Хајслера

22.10.2021 | www.kla.tv/20278

Др. Андреас Хајслер, рођен 23.03.1968 у Форцхајму, Немачка, завршио је студије медицине на универзитету Алберт Лудвиг у Фрајбургу, Брајсгау. После студија радио је у Фрајбургу 5 година у својој ординацији. 2009 настанио се у централној Швајцарској, где од 2013 ради у својој ординацији у Ебикону. Поред тога радио је 12 година на одељењу хитне помоћи у кантоналној болници у Луцерну и као одговорни лекар у разним старачким домовима. Од почетка пандемије короне, заузима се за отворени дискурс између лекара, научника и политичара. Отуда је са својим колегама лекарима основао удружење ALETHEIA, ”Медицина и наука за пропорционалност”. У медијима је етикетиран као корона скептичар и лекар који лаже и због различитих догађаја, у фебруару ове године му је одузета дозвола за рад на четири месеца. Кла.ТВ жели да др. Хајслеру пружи прилику да се сам изјасни. Водич разговора: Срдачно добро дошли, г. др. Хајслеру. Драго нам је да сте нас посетили, овде на Кла.ТВ Госп. др. Хајслер: Хвала да могу бити овде. Водич разговора: Да. Такође велико хвала на томе да можемо разговарати са Вама, шта се у задњих неколико недеља и месеци догодило код Вас. Како је заправо дошло до тог Вашег критичког става према корони? Госп. др. Хајслер: Да, то се догодило одмах на почетку, већ у марту прошле године. Сви смо били забринути шта нас очекује. Направљена је једна велика - ти извештаји - велика галама. Ја као кућни лекар, то радим већ 16 година, доживљавамо 2 пута годишње таласе грипа, дакле, 32 таласа грипа већ имам иза себе и онда је дошао овај који би требао да буде као нешто посебан, са пуно оболелих и чак са пуно умрлих. Онда се догодило нешто врло необично, наиме, ја одједном нисам више имао пацијената у ординацији, тј. много мање. Радим још и у болници у Луцерну тј. тада сам радио тамо. То је једна централна болница и хтели су да је преуреде скоро као у неку ратну болницу. Ја сам дошао на посао, петак увече, по плану, крајем марта, а болница празна, на хитној служби - ту сам такође радио већ 11 година - тако празну је никада нисам доживео. У нормалним условима, морају радити два лекара. Други није морао ни да дође јер сам одмах приметио да се ништа не дешава, нема инфекција већ… Водич разговора: Да ли је то било док смо били затворени? Госп. др. Хајслер: То је било за време - тачно, то је било директно по затварању. Да, сви су били преплашени и то сам онда тамо доживео. Паралелно са тиме сам видео и извештаје и то је у мени изазвало прави страх, јер сам схватио да се не требамо плашити вируса, већ да се дешава нешто у позадини тога. Јер, није могуће да се приказују такви извештаји, да се шири толико пуно страха а ја као кућни лекар, на првој борбеној линији не видим ништа, ништа, мање него…И што је мене посебно зачудило је то што моје колеге лекари нису то тако доживели иако су сви они имали исто искуство као ја. И то ме је разљутило. Водич разговора: И како су то ваше колеге објаснили сами себи? Госп. др. Хајслер: Па, они су до данашњег дана, због тих извештаја, а такође и због свега што долази од удружења, код нас је то FMH, најважније медицинско удружење, од BAG-а, у средишту те масовне хипнозе, тако да они више не знају шта је лево а шта десно и да се овде уопште ништа није догодило. Водич разговора: Али и они су доживели да нема пацијената, зар нису нашли објашњење за то? Госп. др. Хајслер: Не, они су ме…Ја сам као прво, написао једно писмо министру здравља у Берну, хтео сам му објаснити неке ствари и рећи: ”Не морате се уопште више плашити г. Берсет. Ништа се не дешава јер бих ја то морао видети.” Ја сам то желео - мало лакомислено - наравно, све сам формулисао врло учтиво и са поштовањем да бих једноставно показао да се ништа не дешава. Нисмо добили одговор. Хтео сам да се удружим са преко 70 осталих колега који су радили у болници, и на крају је њих четворо од преко 70, потписало. Њих десет је написало: ”Ти си опасан, не можеш то да радиш.” И тако сам практично упао у то, такође и ту причу отпора. И до данашњег дана нисам доживео ниједан једини талас. Значи ништа другачије него и претходних година, искрено речено. Водич разговора: У реду. Да, интересантно! Можете ли нам дати један резиме шта се тачно догађало код Вас у задњих 12 месеци? Госп. др. Хајслер: Да, десило се наравно пуно тога јер је то попримило једну невероватну динамику. Написао сам то прво писмо, то није било задовољавајуће, одмах је било у новинама, окарактерисано као негирач короне, корона-скептичар. То је тако ишло даље. Онда сам написао још једно писмо, то је потписало већ 80 људи али из целе Швајцарске, јер сам изненада добијао одговоре путем мејла. То уопште нисам очекивао, од свих могућих људи, делимично чак и од лекара али и од осталих сасвим нормалних људи који су рекли: ”Најзад да и један лекар каже нешто и усуђује се да изађе у јавност.” И све то се временом увећало, да нешто озбиљно не штима и да такође човек више не сме да каже своје мишљење, одмах бива нападан. Даље је било још два писма и тако сам доспео у читав тај покрет отпора. Ми смо се на Недељу Педесетнице састали на Ритлију, био сам некако позван и ја, био сам - таман сам био довољно познат. Водич разговора: Значи на Недељу Педесетнице 2020? Госп. др. Хајслер: Да, 2020 и тамо сам упознао многе који су данас такорећи суоснивачи и других организација и покрета. Тако сам од самог почетка имао један увид. И то ме је онда, такође и то искуство са тим писмима, где ме друге колеге нису узели за озбиљно, покренуло на: Морам се повезати, такође и као лекар и морамо нешто учинити против те диспропорционалности медицине и нарочито науке. Јер на ТВ се стално тврди: наука каже! Ту ме онда опет одмах спопада мука, јер то није наука, то су пар научника. Водич разговора: То је једнострано… Госп. др. Хајслер: Тачно! И то се онда као наука…наука уопште не постоји. То је увек један за и један против и једно мноштво мишљења и из тога се онда формира сазнање. А сад је то другачије, сада се тзв. сазнање даје унапред од њих пар изабраних, тзв. научника а остали се етикетирају и цензуришу, има пуно примера. Онда сам у јулу основао једну мрежу за лекаре, тада се састојала само од седам особа. То су били оснивачи. Позвао сам их једне сунчане, јулске недеље у своју башту. Онда смо основали ALETHEIA, такође и смислили име: ” ALETHEIA”, по богињи истине. Не зато што смо ми пуни истине, него зато јер смо себи рекли, морамо да се побринемо да постоји јавна дискусија и да ми желимо да ту буде заступљена и научна страна. На почетку је то полако расло а онда све брже. Сада смо преко 350 лекара и научника, има и немачких колега и сви се радују да тако нешто постоји. Такође у задње време пријављује се много нових чланова, све више излазе из својих скровишта јер виде да се нешто мора десити. То је било у јулу, и онда сам такође почео да делим атесте, релативно офанзивно, онда сам у септембру привукао пажњу новине ”Blick”, онда… Водич разговора: Кратко питање: јавни медији су дошли одмах, у суштини чим сте написали писмо болници у Луцерну? Др. Хајслер: Тачно. Кад сам написао прво писмо Берсету, то је већ било у кантонским новинама. Водич разговора: Аха, после писма Берсету. Др. Хајслер: Да, тачно. Већ тада су ме запазили. Писмо им је достављено чак и пре него је било послато. Да се човек изненади како нешто функционише, јел да? Водич разговора: Да ли је то писмо које сте претходно послали на својих 70 колега? Др. Хајслер: Тачно, тачно. Ту је био неко присутан и већ је било у новинама. Тада сам имао непроспаваних ноћи, јер сам размишљао шта ће сад бити са мном, хоће ли ме растргнути. Дакле, осетило се то расположење. И онда је све почело – у ”Blick”-у посебно брутално – и у целој Швајцарској, како сам ја веома лош лекар. Али они су мени тиме направили само рекламу, добио сам толико захтева за атест против маске, да је то невероватно. Постали смо такође познати некако као место за јадање целе нације. Какве смо све страшне извештаје добили, све те судбоносне последице ових мера. Ни за мене ни за моју сарадницу није било увек једноставно то психички поднети. Водич разговора: Можете ли навести два, три примера? Др. Хајслер: Па, ето то се види на – један дечак, мислим да живи овде негде у источној Швајцарској, епилептичар и од када мора да носи маску сваке ноћи има епилептичке нападе. Отишао је код свог лекара и није добио атест. Отишао је код неуролога, није добио атест и тек је онда од мене добио атест. Дакле, то је невероватно, не може човек тако нешто да замисли, шта ту лекари раде, то је не пружање помоћи. Дакле, они сви морају једном одговарати због тога. За мене је то тотално несхватљиво. Наша прва дужност као лекара је да не нанесемо штету. Да, то је тако још из античког времена. Ми немамо нека велика очекивања, овде се још не ради ни о помоћи, лечењу, оздрављењу већ се ради о не наношењу штете! А да се не нанесе штета, предуслов је да станем иза одлуке, па чак и онда кад бих морао страховати да ћу тиме изазвати нечију пажњу, кантоналног лекара, или неког другог, да кажем: ”Ништа друго нисам урадио сем моје лекарске дужности.” А ако то не могу да радим, онда нешто није у реду, то се мора јасно рећи. Има и других примера, шта сам доживео само у старачким домовима, увек се ради против најслабијих у друштву, против деце и против сасвим старих јел? Да би се они заштитили, мучени су до смрти, делимично. Шта сам још у новембру и децембру видео – ја сам био одговаран за одељење са дементним особама. Радити са дементнима са маском не функционише никако. Па онда њихово затварање само зато што је неко имао позитиван тест, можда никакве симптоме, и…нечовечно. Онда падну, умру због прелома кука. Нисам више знао шта да радим. Онда, ту је био и један тип из штампе, био сам тада већ… почело се крајем децембра са вакцинисањем, под знацима навода, са том вакцином. За Бадње Вече су иза мојих леђа вакцинисали све дементне. Делимично су чак и сами… Водич разговора: Нису Вас уопште информисали о томе? Др. Хајслер: Не, не, не! Говорило се да ће се почети са вакцинисањем, али да ће почети на Бадње Вече то нисам знао. Делимично су и сами потписивали, али они уопште нису у стању да дају своју сагласност. Једноставно све (Водич разговора: Невероватно…) и после пет дана је један од њих умро. И када сам то изнео у јавност, доживео сам други талас клеветања у штампи, тако да сам схватио, ко је против ове инекције и аргументује против, томе ће од живота направити пакао. То је допринело томе да су ми затворили ординацију и ја сам био у обавези да носим маску у ординацији. То смо урадили, непрестано смо били контролисани од полиције. То је веома понижавајуће, када никада нисте нешто кривично учинили, да вам непрестано долазе неки и контролишу вас. Нису имали ништа да нам замере, али задњег дана (пре) затварања ординације, код мене у ординацији је била швајцарска телевизија и направила један интервју са мном и мојим колегом Рајнером Шрегелом. ”Ми желимо да чујемо и другу страну и Ви сте тако добар лекар, ја сам се тачно информисао, са Вама је баш супер.” Онда је са нама два сата водио разговор и исекао је 2 минута разговора који су за мене били неповољни и етикетирали су ме и окарактерисали као лажљивог лекара и још су се распитали код кантоналног лекарског уреда: ”Шта ћете ви сада предузети против овога?” Они су баш добро подигли прашину и заоштрили ситуацију. То сам већ више пута доживео, да је стратегија штампе да кажу властима шта треба да раде. И онда јадни колега кантонални лекар, није могао ништа друго него да ми онда ипак одузме дозволу за рад иако смо се придржавали свих мера. Онда ми је полиција опет донела једно препоручено писмо у ординацију и ту сам сазнао да ће ми се буквално уништити егзистенција. Јер, (Водич разговора: Страшно…) …ако се не може радити, не може се водити ординација. Хвала Богу да сам на брзину нашао колеге, у суштини то је скоро немогуће, не могу се наћи лекари, али пошто сам постао познат и имао сам одређене везе, могла је ординација даље да ради, нисам морао никога отпустити, итд. И после пет месеци, отишао сам код кантоналног лекара, јер сам схватио да он сам не може више да се извуче из ове ситуације, понудио сам му да разговарамо и после разговора сам добио дозволу назад. Сад, од јула, опет радим. Водич разговора: Тренутно Вас у медијима називају корона-скептичар, такође и сте и на вестима, које Сте већ поменули, који су известили о Вама и Вашем колеги др. Шрегелу, тако названи. Шта ви заправо кажете на то што сте названи корона-скептичар? Др. Хајслер: Верујем да је то један упечатљив појам као теоретичар завере итд. да се човек једноставно стави у тај кош, као што су и на свим протестима – а ја сам, морам да кажем, био на многим протестима – десни радикалисти итд. То је једноставно стављање људи у одређене категорије, да би се могли изградити такви фронтови. Мислим, ми сада доживљавамо поделу друштва до врхунца, вакцинисани и не вакцинисани и шта ће се још све десити. То сигурно не долази са наше стране, ми покушавамо да пређемо преко тог јаза али људи се једноставно гурају у ту категорију. И тај појам ”корона-лажов” или ”корона-скептичар” је тако једна небулоза, јер… Водич разговора: Јесте, Ви сте у тој емисији окарактерисан као ”лекар-лажов”. Др. Хајслер: Да, тачно. Човек је онда лекар-лажов када говори истину, то сматрам за врло озбиљно. Водич разговора: То је тотално изокренуто. Др. Хајслер: Да, то је стварно…Шта ми сад врло често доживљавамо са тим наративом, да је вакцина сигурна и до сад најбезбеднија коју смо имали и сл. Постоје ствари које се тотално изврћу. Такође и те мере, које требају да штите! Све оне су нам оштетиле здравље. Значи, када се више не смемо дружити, када се више не смемо загрлити, руковати. Кад је човек затворен у кући, нема кретања и наравно маске такође. Као прво, то није људски и врло је штетно за наш имуни систем. И све је због њих још горе и увек под изговором – ми желимо само све најбоље за ваше здравље и останите здрави! Само док то читам: ”Останите здрави”, стварно добијам скоро један анафилактички шок, то је стварно, стварно страшно како се то изврће. И када неко иступи напред и покаже храброст и каже: ”Да, овде нешто није у реду, погледајте мало боље и зашто ми то у ствари радимо?”, онда се тај означава као лекар-лажов. И када се поднесе тужба против тога, када се поднесе тужба, добија се једна одбијеница од тужилаштва са објашњењем: ”Па то је мало паушално, то није тако страшно.” Водич разговора: Онда то значи, нису Вас схватили озбиљно? Др. Хајслер: Уопште нису то узели за озбиљно. Не, кажу, постоје опет и нека друга судска решења итд. Једноставно примећујем, пошто имам пуно контакта са правницима, да и наша држава правно више не функционише. То се стварно показује и на мени, јер, прошле среде сам био на полицијском саслушању. Кад је то објављено, био сам наравно два-три дана, морам рећи – иначе имам вероватно јаке нерве – као изгубљен. (Водич разговора: Вероватно шок.) Да. Ја сам рачунао са тиме, није да сам био неспреман, мора се признати да сам и сам прилично испровоцирао. Али ипак није тако као кад се пас само стресе и онда је све у реду, већ човек мора прво да дође себи. Онда сам рекао, ок, сад морамо дати гас, па сам онда поделио то по каналима, преко телеграма итд. Онда је у Ебикону у понедељак увече, због мене био спонтани протест (Бодич разговора: Ах!) са 400-500 људи, дошли су из целе Швајцарске, наравно и многи моји пацијенти, то је за мене била наравно огромна ствар, кад човек види да има тако залеђину, они су шетали сат времена Луцерном, из тога је настала спонтана традиција: понедељком идемо у шетњу! Тог првог понедељка нисам смео бити присутан, јер ми је полиција дошла у ординацију и побринула се да не могу да примим ни једног пацијента, и речено ми је да не идем тамо јер ћу имати опет некаквих проблема исл. Имао сам и један термин за интервју код Данијела Штрикера на који нисам могао отићи. Људи су ми испричали како је било. И било је при томе и снимљено. Стварно је било дирљиво видети да толико људи због некога изађе на улицу. Водич разговора: Лепо, да, лепо. Др. Хајслер: Онда се из тога развила традиција - Да, идемо! Понедељак увече, 19 сати, састајемо се на тргу (Schwanenplatz) и направимо једну рунду. Углавном се број људи повећавао, понекад је било мање. Увек је била полиција присутна, били су такође и у цивилу и снимали су. Онда се опет појављују новинари - увек је иста шема: Зашто се овде шета? Не носе маске! Чему ово и ко су коловође? Водич разговора: Ок. Др. Хајслер: Онда сам одмах знао: ”Аха, г. Хајслер ће опет добити писмо,” не може другачије ни бити! Били су већ пробали и да шиканирају учеснике: да, не носе се маске, делили су казне! Али их онда нису могли наплатити, јер, то није било тако - ми смо шетали, то није протест! Водич разговора: Да, да. Др. Хајслер: Онда су морали нешто да смисле. И нашли су у закону о коришћењу простора, кантона Луцерн: претерано коришћење јавног простора! Водич разговора: Тако нешто постоји? Др. Хајслер: 150 CHF, и онда још нешто, плус 200 CHF неких такси! Све то сам љубазно вратио назад: ”Приговор” - и готово. Сада сам поново био на саслушању, морао сам да одговорим на неких десет питања. Ово се узима озбиљно, то сам хтео рећи. Јавно тужилаштво се бави овим, колико год да је смешно или абсурдно – то прати даље. Али када је неко оклеветан као лажљиви лекар, што је у целој Швајцарској за мој углед… Водич разговора: Да, да. То је увреда! Др. Хајслер: Да, наравно! То је клевета, да, да се уништи мој углед! И ја то видим. Када сам поново отворио праксу, пола мојих пацијената више нема. Водич разговора: Стварно? Др. Хајслер: Да, наравно! Прво ови који су несигурни. Прошле јесени сам морао на 7 недеља да затворим праксу - то сам заборавио да споменем- јер ми је отишао персонал. Седам недеља је било затворено. Онда је ординација била у јануару недељу дана затворена. Онда забрана обављања струке на неодређено време. То није било само неко спутавање, већ: Да, Хајслер, добио си што си тражио! Водич разговора: То је могло да потраје и дуже. Др. Хајслер: Наравно. Ту наравно разумем пацијенте. Они требају један континуитет, некога коме се могу обратити. Вероватно се и многи не слажу са мном у томе што радим. Они такође кажу, што могу и да разумем: ”Да. др. Хајслер не може више да ради, његови пацијенти сад знају…Да је бар носио маску и да је држао језик за зубима! Онда се ово не би десило.” Разумем то- са једне стране. Са друге стране- ја то не могу! Ја то не могу, то није мој стил! (Водич разговора: Свака част…) Ја устајем и кажем: ”Овде се дешава нешто што није исправно.” И ако пацијенти хоће поново да ме имају, морају и да ураде нешто по том питању. То су и учинили. Сигурно је томе допринело, пуно је написамо писама и мејлова - делимично и индиректно. Наравно да је то дивно и сјајно, јер даје снагу и енергију да се све издржи. Али, да, то је једна узбудљива ствар и ја нисам корона-скептичар. Још једном кажем: Ја познајем корона-вирусе. Бета корона- вируси нас прате - овде то посебно наглашавам - од октобра до априла! Водич разговора: Да… Др. Хајслер: Дакле, лети сигурно немамо корона-вирусе. То сваки виролог зна боље од мене, бар би требао да зна. У сваком случају, ја немам никаквих проблема са њима. То су вируси прехладе и понекад могу проузроковати и теже инфекције. Али ја не требам тест за то, да бих то могао успешно да лечим, ја морам пацијента да прегледам! А шта се сада дешава у ординацијама је: у ординацију не може ни да се уђе ако се не тестира. И онда, људи који су позитивни, уопште се не прегледају. ”Ох, корона, останите кофд куће!”А он може да има сто других ствари, делимично и опасне…Ја сам многим људима, без претеривања, спасао живот. Пацијентима који нису били моји пацијенти, који су чули за мене и у свом очају дошли код мене. И стварно сам морао - то је било пред слање у болницу са неизвесним завршетком. Хвала Богу па сам још могао амбулантно да их лечим - али, врло, врло озбиљне ствари. Водич разговора: Можете ли нам навести неки пример? Др. Хајслер: Да, дошла је једна пацијенткиња, која је прво била код свог лекара, тест позитиван. ”Останите код куће! Уопште не морамо…” она није била прегледана. Онда јој се стање погоршало, поново је назвала. ”Идите директно у болницу.” Онда је отишла у болницу. Ни тамо није била прегледана како треба. ”Идите поново кући - то је корона, то је корона!” Онда је дошла код мене, беланчевина која је повећана код упала је била толико велика да се није могла измерити. Имала је озбиљно запаљење плућа, бактеријелно запаљење плућа. Због тога се и те како може умрети када се не лечи. То се мора послушати, па на рентген итд. Ја не знам шта се дешава… Водич разговора: Ви сте је онда лечили. Др. Хајслер: Да, онда сам је лечио. И она ми је рекла - ”Да, ти - то је неко кога сам познавао приватно - ти си ми спасао живот.” И она је онда исто ишла у шетњу и још добила 100 CHF казне јер није носила маску! Водич разговора: Невероватно, да! Др. Хајслер: Да, да. Кад човек све то види и повеже, човек се стварно уплаши и помисли: ”Шта у овој држави иде онако како не треба?”Дакле, медицински, у свим кантонима, зна се само за једну дијагнозу и болест и све остало се уопште више не ради. И при томе, то у тој форми уопште не постоји. И онда човек може себи да представи какав ће хаос избити. Водич разговора: Да. Сада ћемо се осврнути на нешто што су медији писали о Вама да можете и Ви да изнесете Ваш став према томе. Медији су писали да сте се понели неодговорно јер нисте носили маску у Вашој ординацији. Такође је у медијима речено да сте давали атесте за маске а да нисте пацијенте ни видели. Како би сте Ви одговорили на ове оптужбе? Др. Хајслер: Први део изјаве је погрешан, други део је тачан. Почећу одпозади. Дакле, нисам носио маску кад год је то мени било могуће, једноставно као израз цивилне непослушности, јер сматрам да исправно чиним, јер ако нема пандемије, онда нису потребне никакве мере. Маске не користе ничему, значи нема потребе ни да је ставим. Поре у маски су сувише велике, потпуно је бесмислено у односу на неки вирус и, ми смо и пре тога дискутовали, то је једна политичка одлука. Дакле, те обе изјаве – да сам давао атесте, такође и да пацијенти нису били у ординацији, то је тачно. И јесте да ни ја нисам носио маску. Да сам ја због тога неопрезан или неодговоран, ја то видим сасвим супротно. То је тачно оно што сам пре рекао: Моја одговорност као лекара, јесте да кажем: ”Овде нешто није у реду, овде се људима наноси огромна штета, наноси се оштећење, значи ја морам да се супротставим томе.” И то сам урадио давајући атесте – то могу медицински увек да образложим. Не треба ни да радим у болници као студент медицине, већ да имам само прва четири семестра где се слуша само теорија и људска физиологија. Када се стално има отпор при дисању и када се сопствени издахнути гасови поново удишу, то на дуже време не може бити добро. И то како ми сви чинимо са маскама, носимо је у џепу, наравно, или на лакту или било где друго, на врату. То је, што се тиче инфекција, катастрофално. Значи, то не може бити добро. То је једноставно једна масовна психоза проузрокована медијима која само и једино има за циљ да нас држи у страху. И када се томе супротстављам, морам рећи, онда сам одговоран. А то се наравно опет све окреће наопачке. Водич разговора: Да. Др. Хајслер: Када ми људи пишу и наведу своје тегобе – то јесте тако – неко може по цео дан да ради са маском на лицу, хирурзи или неурохирурзи. И ја, када превијам у ординацији неку рану, онда носим маску. То је једноставно тако. Да ли то нешто користи или не. Постоје студије које кажу да се у операционој сали такође не морају носити маске. Али добро, то је један ритуал који се одомаћио и вероватно је разумно носити маску у операционој сали и на интензивној нези – у реду. Водич разговора: Да. Др. Хајслер: Али, ту и мени не смета да носим маску. Ни не осећам је. Али чим је носим у ординацији а морам да разговарам са пацијентом, да му видим лице, да видим како се осећа.То је врло важно за успостављање контакта са пацијентом. Водич разговора: У суштини је тотално без смисла. Др. Хајслер: Тачно. И то тако људима одузима човечност. А мени је важно да могу да творим човечну медицину. Водич разговора: Хм, веома добро. Дакле, може се рећи, на основу тога Вам је и одузета дозвола за рад, али срећом, сад сте је опет добили назад. Можете ли нам рећи нешто о томе? Како се то десило и како сте се томе супротставили? Др. Хајслер: Да, желим одмах да разјасним како је дошло до тога. Већ сам то наговестио. То је вероватно било већ припремљено због прашине које су медији подигли. Због тога је јадни кантонални лекар са његовим одељењем за права, морао нешто смислити. Онда су ми писали: ”Ми смо чули да….”, и ”претпостављамо да…”, и следе оволики, копирани, новински извештаји из ”Blick”-а… Водич разговора: Стварно? Др. Хајслер: …ја! И из луцерншких новина, где су о мени писане само лажи које би се могле оповргнути једним потезом пера, само да би ме оклеветали и дискредитовали. Водич разговора: И то се узело као образложење? Др. Хајслер: То је био доказни материјал. То је био доказни материјал! Водич разговора: Па то је невероватно! Др. Хајслер: Да, и још… једноставно тако: И ја сам требао да се изјасним у вези тога. И треба да наведем све пацијенте којима сам дао атест против маски, да им дам делимично увид у болеснички досије и сл. То је онда са те правне стране ишло неколико пута тамо-вамо. И када се покрене један такав поступак, на крају мора да постоји одлука. Ја сам тада мислио, сада ми морају послати одлуку. Онда ми је стигло још неко питање због некакве глупости, где морам рећи: Шта још могу рећи за ово, стварно. А онда сам некако схватио: Аха, они сад имају проблем. Јадници имају проблем, јер сад не могу да се извуку из ове ситуације а да се не осрамоте. Јер, такође сам у међувремену упознао једног кантоналног лекара и он ми је рекао: ” Знаш, и ја имам двојицу лекара, имам такав поступак због одуузимања дозволе за рад. То је највећа казна за лекара. Може се одредити новчана казна или затворити ординација на недељу дана и слично, али… Водич разговора: У суштини се одузима основа за егзистенцију! Др. Хајслер: Тачно. Одузимање дозволе за рад на неодређено време је као да никад више не могу да уђем у продавницу. Дакле, једног дана се умре од глади. И то не важи само – то се односи само на кантон Луцерн, али не могу ни у једној…Не смен тражити запослење ни у једној клиници. Једноставно пропадам. А ако идем у неки други кантон, онда се каже: ” Ja, ‚letter of good standing‘?“ и онда немам никакве шансе, јел тако? Па онда, такође тамо имам и своју ординацију, ту сам уложио скоро један милион. Значи, не само да се изгуби дозвола за рад него се одузме и приватна својина. Да, јер ако је морам затворити – лекари се уопште не могу наћи – онда могу да финансирам и њену разградњу. Дакле, човек је потпуно готов! И то су они знали. Али сада нису знали како да се извуку из ове ситуације. Јер немају ништа у рукама. Јер ми је кантонални лекар рекао: ”Потребна је коначна пресуда да си ти урадио нешто погрешно.” Водич разговора: Да. Др. Хајслер: Додуше, ја сам био три пута саслушаван од полиције, такође и због атеста итд. Али уопште нисам био на неком суђењу. А они ми одузимају ово. Без правног саслушања, како се то каже. Претпоставка да сам невин ми је потпуно одузета због угрожавања јавног здравља и…Нпр. код мене, проверио сам, у корона-години, крајем фебруара, почетком марта 2020 до 2021, имао сам 15.000 контаката у ординацији. Долазили су људи или на прегледе, да подигну лекове или из било којих разлога. 15.000 пута је постојала шанса да се неко зарази у том паклу короне где нико не носи маску и где су сви опасни. Водич разговора: Да. Др. Хајслер: Двоје мојих пацијената је умрло у то време. Један је био преко деведесет година, тешки срчани и бубрежни болесник, и један је био 85-годишњак и он је по мом мишљењу, у суштини умро од последица лечења у кантоналној болници. То су били моји корона-умрли. Водич разговора: Добро, то је друга тема, да ли са или од короне… Др. Хајслер: Тачно. Да, али то су били они који су на тесту били позитивни након што су умрли. Упутио сам још и 5 пацијената у болницу. Али ниједан од њих се није заразио код мене у ординацији. Сви су дошли са симптомима. И ми сви смо то преживели. Мислим, моје сараднице и ја. Није било никаквог проблема. Водич разговора: Како је…Како сте добили дозволу назад? Др. Хајслер: Тачно, помислио сам, да овом јадничку морам да помогнем. Молим за један разговор. Хтео сам у четири ока, као колега са колегом. Али, није имао храбрости. Хтео је да има поред себе правника, своје правно одељење. Па добро, онда морам и ја да доведем свог адвоката. Ја бих отишао и без њега али вероватно је било разумније са њим. За разговор смо имали сат времена на располагању. Да, ја сам тад такође…Мислим да је најважније, најважније да човек и поред свега што му се догоди треба да буде спреман да изгради један мост и да каже: ”Хајде да поразговарамо. И мени није сада стало до тога да неко мора бити окаљаног образа. Да погледамо шта се догодило.” И отишао сам без икаквих очекивања. И све је трајало преко два сата и на крају је рекао: ”Да, сад ћете опет добити Вашу дозволу.” Водич разговора: Лепо! Др. Хајслер: Ја верујем…Желим ово да нагласим, понео се према мени врло људски. И верујем да је ово једна порука коју желим да поручим. Код свих овим нетрпељивости, са свим тим што се некоме догоди, увек је важно да људи нађу пут једни ка другима и да се међусобно разговара и да је човек отворен. Код мене – постоји омладински покрет ” MASS-VOLL”, они су покренули једну акцију, у њиховој љубичастој боји коју увек носе, једна љубичаста зона, која се може поставити, која се може поставити и на улазу у ординације, да смо ту подједнако и за вакцинисане и за не вакцинисане. А не да се каже, овај и овај не и слично, него да смо отворено и јасно против ове поделе. Водич разговора: Тачно, да! И ја сматрам то за веома важно, да се не дозволи подела, да и Ви то кажете, са ”градњом мостова”- да се међусобно разговара. Супер! Ви сте стварно доказали да сте храбри. Шта Вас је покренуло на то, да и Ви једноставно не ћутите као и толике Ваше многобројне колеге, већ да сте узели у убзир чак и губитак Ваше дозволе за рад? Др. Хајслер: За мене је од почетка било јасно да се овде мора нешто учинити, јер нешто друго се крије иза тога, нешто пре политички. И када се под окриљем пандемије, одједном ограничавају основна права и права на слободе, а пандемије нема, онда се мора претпоставити да се уопште не ради о њој, него о томе како се наша права могу све више ограничавати и како се лакше можемо контролисати. Са том темом сам се веома подробно позабавио. Такође сам срео много људи који су одавно пробуђени него ја, наивко. Онда слика одједном постаје јаснија. Да, успоставља се нека сопствена динамика. Човек постаје скоро нека симболична фигура, јер је он тај који је устао, који је рекао: ”То ја нећу да радим”, који је прихватио ризик да се одрекне дозволе. Ја сам се финансијски припремио, баш потпуно. Ништа нисам уплаћивао у пензиону касу на крају године, као што сам то увек могао чинити. Сасвим свесно сам то задржао да бих имао готовину код себе, јер сам знао, нешто ће се догодити. Водич разговора: Онда Вам се још нешто спрема… Др. Хајслер: Човек се…”Ох, и ти си исто…Их, баш си глуп, како можеш то тако да урадиш, то си могао другачије урадити”…Онда сам рекао: ”Не, не могу, то могу само овако.” Али нисам баш ни тако глуп да ми се сад упропасти егзистенција. И верујем да су потребни одређени људи који су спремни да стану испред. Никад нисам мислио да сам ја тај, који је такав. Нисам то ни изабрао, то је некако дошло к мени. Мало звучи глупо, али је стварно тако – то каже и моја жена која је Швајцарка, од које много захтевам са овим мојим ставом и која је потпуно на мојој страни и која такође сматра да је то нека моја улога, мој задатак. Водич разговора: Супер! Др. Хајслер: Такође и што сам основао мрежу… Није само то што сам одбио маску. Ја сам у Ебикону познат да одбијам маску. Али да сам успео да оснујем ту лекарску и здравствену мрежу, морам рећи да иза тога стоји мало више него само некаква дрскост или слично. Водич разговора: Да, да још ћемо доћи до тога. Моментално је у свачијим устима ковид-вакцина. Какав је Ваш став поводом ковид-вакцине? Јел имате некаква искуства са Вашим пацијентима? Др. Хајслер: Код мене је неће нико добити. То људи такође знају и не питају пуно за њу. И да, сад сам опет пре два дана прочитао у новинама ” Der Bund” – које излазе у Берну – да сам ја један лекар који се критички или скептично или тако нешто, односи према вакцини. То уопште није тако. Мој фрижидер је пун вакцина. Али не и овога, јер, чак и ако то одбијам, ја нисам скептичан по питању вакцина, јер ово није вакцина. Једна вакцина оставља за собом стерилни имунитет. Ја се не могу заразити и не могу неког другог заразити. Али ако сада одем у центар за вакцинацију у Базелу нпр. и добијем другу дозу и при томе прочитам на неком великом плакату: ”Молимо Вас да и даље носите маске, и даље сте заразни!”И то је у центру за вакцинацију! (Водич разговора: Тотално противречно!) Онда морам рећи, ко се овде опет дао намагарчити. Због тога, по дефиницији, то није вакцина. Такође и у студијама – студијама при добијању дозволе – то уопште није ни проверено, да ли ствара неки имунитет или не. У испитаничким групама су се упоредили такозвани тежи токови болести. И ту се може већ препознати, аха, постоје и тежи токови болести. Можда слабије, ако се има среће. Али све је неодређено јер су студије урађене врло лоше, са малим бројем људи и веома збрзанао. У суштини, испитивања су у току. И студија је сада испитивање на људима. То за мене, као лекара, има далекосежне последице. И морам мојим колегама врло јасно да кажем: ”То што радите је противно Нирнбешком кодексу, који каже: Ми не смемо узимати учешћа у испитивањима на људима!”Још више ако људи нису обавештени да учествују у испитивању. Блебеће се о некој условној дозволи итд. Јер, ово је, ах, тако опасно. Ово је тако сулудо. То је испитивање на људима! То је испитивање на људима које се показује и у томе што ми сада – и то је било и Ваше питање – у ординацији непрестано виђамо нежељена дејства. Не само ковид-руку. Не само један дан са температуром него гравиренде ствари. Ја сам сада повезан са групом ”Оштећења вакцином” у телеграму. Они имају већ преко 20.000 чланова. Не могу све ни да постигнем. Када је увече мало погледам, ту су већ 150 обавештења сваке врсте. Дакле, ово није безопасно. А то се не говори, све се прикрива. Водич разговора: Шта су Вам нпр. пацијенти пријављивали у вашој ординацији? Др. Хајслер: Један ми није могао ништа рећи јер је умро. Он је после 3 недеље од вакцине добио једну тешку инфекцију. Ми знамо да то мења имуни систем. И то не на боље, него на горе. Једна варијанта. Један други пацијент је после 3, или после 6 недеља добио мождани удар, није имао неке велике факторе ризика. Али преживео је. Шта се скоро десило, ах да, један млади пацијент са вештачким срчаним залиском, релативно млад за једног срчаног болесника. Он већ дуго има тај срчани залистак, увек је било добро. Три недеље после вакцинисања, не може скоро да иде степеницама, тешко дише и мора правити паузе. Сад сам га послао специјалисти за срце и он је потврдио да је функција срца драстично урушена. Наравно, сад савако може рећи: ”Да, да – да, да”. Али све је чешће, све је чешће! Водич разговора: О томе већ имамо студије… Др. Хајслер: Да. Ја то видим у пракси и нисам доживео ковид у тој форми. Морам рећи… Водич разговора: Да, Ви имате дуго практично искуство. Ви то можете упоредити. Др. Хајслер: Да, тачно. Водич разговора: Шта можемо очекивати у односу на обавезну и присилну вакцинацију? Др. Хајслер: Да, тачно, то смо прочитали прошле године, у мају 2020. Прочитао сам у NZZ. Писало је: ”Само нас вакцина може спасити од ове пандемије.” Пандемија је трајала тек два месеца а већ су говорили о вакцини. Тада смо већ знали: Да, ово је вероватно већ дуго у плану и потврђује тезу о ”пландемији”. И одједном је вакцина већ била ту. Такође тада, сећам се, почетком децембра, наша управа за издавање дозвола у Швајцарској, ”Swissmedic”, рекли су: ”О не…ох…јааа…ммм….можда је ипак боље….” Онда су дошли медији (рекли су): Одобрити, одобрити, одобрити. И ми смо били први у Европи који су одобрили. Онда, 24. вакцинисање у старачком дому у Ебикону. Дакле, овде се може видети какви се интереси крију иза тога. И ако то сада пређе и у обавезу… - ми имамо већ сад индиректно притисак, који ће се наметнути. Водич разговора: Тако је, да. Др. Хајслер: И то није вакцина. И то је чак штетно. И сада се хоће пошто-пото, да сви ми дођемо на ред. Шта се крије иза тога? Ја не знам и не желим овде да шпекулишем о томе. Свако треба сам да се информише. Али то је све бесмислено. И још ако, као следеће, у медицинској бранши буде обавезна вакцинација!! С тим је г. Берсет почео још прошле године у октобру у некој тв-емисији. И што више говоре: ”Не, не, то неће доћи”, тим пре ће баш то доћи. То видимо већ све ово време, прво се каже: ”Не, не”. А онда: ”Ах, да, ипак ћемо то учинити!” И да, то ће бити катастрофа за здравствени систем. Релативно велики број медицинског персонала се вакцинисао, који раде у операционим салама итд. најчешће због притиска, ии због одласка на одмор, свих тих уцена или, има разних разлога. Само нема здравствених разлога. Ја скоро да нисам срео некога ко је то урадио стварно из здравствених разлога. И када на јесен дође до недостатка персонала – јер морамо рачунати на то, да инфекције, које до сада нису биле посебно опасне, за вакцинисане би могле бити опасне, у најмању руку да буду тешко болесни. Онда ће бити недостатка персонала. Онда ћемо стварно имати више пацијената због вакцине, да ћемо морати рећи, овако не иде даље. Онда ћемо имати тачно то што нам се непрестано говорило: ”Морамо да спречимо преоптерећење здравственог система, посебно болница и посебно интензивне неге”, то се сад продукује. Водич разговора: Да, то је стварно невероватно! Ви сте такође основали удружење ALETHEIA са многим Вашим колегама. Удружење се заузима за медицину и науку за пропорционалност. Шта је тачно циљ удружења? Госп. др. Хајслер: Па циљеви се стално по мало мењају у зависности од тога шта је политички актуелно. Али на почетку нам је циљ био првенствено да се постави једно научно, супротно мишљење кризном штабу које је створено ни из чега. Одједном су дошли и говорили нам како се одвија једна пандемија и које су нам мере потребне, које до сада ни у једном пандемијском плану - а пандемијски планови су били и раније - нису биле. То нас је веома затекло, и на почетку се није знало: шта, ко је сад у кризном штабу? Онда су се појавила нека имена и ми смо помислили: ”Ау…” Ми смо желели негде да кажемо нешто са научне стране: постоје друге студије, постоје друга сазнања. Написали смо многа писма која су, ако су на њих дати одговори, завршила ко зна где. Почетком фебруара смо написали једно писмо, које је било преко тридесет страна, са студијама, где смо обрадили све теме појединачно - тест, маске такође и вакцине - и препоручено послали свакоме у парламенту, свим политичарима и посланицима, на све здравствене управе - поштарина је коштала преко 6.000 CHF - препоручено смо послали, да не могу после рећи: ”Ми нисмо знали.” И на то је било две и по реакције. Али добро. Оно се појавило и у штампи и довело је то тога : аха, ALETHEIA постоји. Они се баве тиме. Многи су нам било веома захвални да смо написали то писмо. Крајем маја смо одржали једну конференцију у Берну, где сам са четири колеге представио разне теме. За мене је важна женевска заклетва, не нанети штету, па и онда када се врши државни притисак на нас, или нирнбершки кодекс, не нанети штету код истраживањима на људима. Један други колега је мало покушао да објасни наратив, шта се дешавало за време свињске грипе итд. Једна колегиница, псијатар, је говорила о овим мерама и једна је говорила о вакцинама. То је такође било тотално игнорисано али је погледано преко 100.000 пута, на неко чудо није нестало са интернета. Можда сада, али на почетку се могло погледати. Такве акције смо понављали. Али сада смо узели и један други правац - имамо једну групу, група са визијом, јер смо сада постали толико многобројни, да кажемо: ”У реду, имамо различите темпераменте, различите планове”, једни хоће борбу, они морају увек писати, рећи: ”Ово не може овако.” Постоје и други који кажу, немам више воље за ово, желим да створим нешто друго. Шта ће се десити када се овај циркус, свеједно на који начин, заврши. Настаће и овако и онако један вакум, јер целокупна структура, то се сада показује у овој кризи, и пре је било тако, али сада се нарочито добро види. То је тако урушило привреду, да цео систем мора пропасти и намерно се урушава. И онда је питање како даље, бићемо на једном раскршћу. А када онда ту буде вакум, да нико нема неку идеју и сви мисле, хвала богу да је корона, али онда долази ”клима”, после ко зна шта још, мора се нешто некако унапред предузети. Сад радимо на томе - да кажем, како би здравствени систем могао изгледати после короне, какве идеје постоје, да се опет целокупније размишља, да се више мисли о самоизлечењу организма, на имуни систем а не само на поправљање са фармаколошком индустријом у заједништву са индустријом медицинских апарата. То морамо престати. То води у пропаст. Водич разговора: Такође и тежња за профитом у фармаколошкој индустрији. Госп. др. Хајслер: Тачно, тога се морамо решити, медицина мора постати другачија. Ми ту правимо конкретне планове, евентуално да оснујемо и сопствено социјално осигурање. Има стварно врсних људи који су нашли пут до Алетеје и заједно са њима се може пуно тога урадити. То је сада нови тренд који ми покушавамо да започнемо. Водич разговора: Супер, да, мислим да је то невероватно да не постоји један слободан, јавни дискурс на ту тему, да је све тако једнострано. И сада се то опет види, Ви сте стручни али Ваша реч се не чује. Постоји само то ЈЕДНО мишљење и тај дискурс између различитих људи, лекара који су за вакцинацију, са лекарима који су против уопште ни не постоји. То је такође велика штета. Како заправо изгледа Ваш даљи пут, Ваш лични пут? Госп. др. Хајслер: Да, то је највероватније најтеже питање које ми сад постављате. Јер, нико од нас не зна, шта ће даље бити са нама. Шта ће нас још снаћи? Шта се сад догађа? Хоће ли вакцинација бити обавезна? Шта ће бити на јесен? Ја сам већ наговестио, врло је тешко рећи. Могу само да кажем једно, ја ћу остати веран мојим принципима, у сваком случају ћу и даље покушати да за истину, за науку и за човечност у медицини - то желим тако да назовем, то је мој основни задатак - за то желим да се залажем јер, ја другачију медицину не могу да практикујем. И због тога ћу ићи даље овим путем, такође ћу бити ту за колеге који су отворени и за пацијенте, уколико ми се то допусти. И надам се да ћемо се тако некако извући. И онда, у то верујем, може настати једно сјајно време. У суштини, морам рећи да дубоко верујем у то. Јер, кроз ово повезивање - ја после идем назад за Кур, где ћемо се састати, које је постало као неки конгрес отпора, ако би се то тако смело назвати где се састају стотине, можда чак и хиљаду људи. То даје једну огромну енергију, јача и зрачи даље и мени даје толико снаге и поверења да кажем: ”Одлично, ово сада мора бити овако, то је изгледа пут, ми га нисмо изабрали, али и пре већ није било добро, ми једноставно нисмо приметили и да није било тако никада не би дошло до короне, сада је ту и за нас људе је то изазов. Да се као људи заузмемо за то да смемо остати људи, са природом и са узајамним поштовањем.” Водич разговора: Супер резиме. У сваком случају Вам желимо много успеха, пуно снаге и издржљивости. Хвала много госп. др. Хајслер да сте разговарали са нама. Госп. др. Хајслер: Много хвала.

from sak.

Sources/Links: -