Др. Герд Ројтер: „Пандемије настају, када су потребне” Mpox – СЗО проглашава ванредно стање

18.08.2024 | www.kla.tv/30860

„Пандемије долазе када су потребне. Пандемије се неће десити ако у њих не верујемо.” То је закључак др. Герда Ројтера у његовом предавању 13. априла 2024. на тему „Плашење и измишљање криза за управљање светом“.Универзитетски предавач др. Герд Ројтер је специјалиста радиологије, медицински едукатор и историчар медицине. Кла.ТВ овим поводом преноси информативно и веома актуелно предавање: Пре неколико дана СЗО је поново прогласила светско ванредно стање. Новине ”Berliner Zeitung” су 14. августа 2024 известиле: ”СЗО види ризик да би се Mpox, такође познат као мајмунске богиње, након 2022. године, поново проширио на међународном нивоу и постао здравствени ризик у више земаља. Проглашење ванредног стања има за циљ да упозори власти широм света да се припреме за могуће епидемије.” Пре само неколико месеци, у тајности су усвојене нове међународне здравствене смернице. СЗО, односно Тедрос лично, добио је још више моћи над свих 194 државе чланице. Да ли је нова Mpox-хистерија још један маневар да се свет доведе под „диктатуру СЗО”? Једно је сигурно: „СЗО ће у наредним данима и месецима, у блиској сарадњи са свим погођеним земљама (…) руководити глобалним контрамерама“, рекао је Тедрос. Зашто се баш сада због пандемије проглашава светско ванредно стање, остаје да се види. Јасно је да ће стагнирајући профити фармацеутских гиганата као резултат појачане индустријске производње Mpox-вакцина, ускоро скочити до неба. Ернст Волф, 15. августа, о овоме пише: ”WHO & SPIEGEL” добијају милионе од фондације Била и Мелинде Гејтс, која је заузврат у великој мери уложена у фармацеутску индустрију.“ Да бисте проценили ову тренутну ситуацију, осврните се на историју пандемија са Кла.ТВ. Др. Мед. Герд Ројтер: Да, посебно ми је драго што сам поново овде у Бечу. На крају крајева, овде сам професионално провео 13 година свог живота. Због тога сам такође захвалан магистру Хојсеру што ме је опет довео у Беч. Јер после онога што се догодило овде у време короне, Беч заиста више није био привлачан, мора се рећи. И скоро сам се био заклео, да више никада нећу прећи границу Беча. Али ипак сам то урадио зато што, мислим да је то заиста, заиста важно. Јер за овај тоталитаризам, који овде треба да се успостави, потребна им је још једна пандемија. И ова пандемија не сме да се догоди. А то се може спречити само ако погледамо уназад и видимо шта се десило раније. Како су епидемије изгледале током протеклих 700 година. И зато смо пре годину дана, моја жена и ја написали ову књижицу. Заправо, историју о заразама можете сажети на 150 страница, да човек не поверује. Зато што се већ 700 година увек исто дешава. Не ради се о бактеријама и вирусима. Ради се о паници, ничему другом. Пандемија је синоним за стварање панике. Да, и за ову панику су потребни мртви људи. Али, наравно, ови мртви се из пијетета не желе директно приказати. Можда и зато, јер их ни нема. Зато се узимају сандуци. А сви познајево сандуке из Бергама. О томе не морам више рећи. Мислим да је било само 13 ковчега који су се сатима возили у круг. Али све су то већ радили неколико векова раније. Погледајте слику са леве стране. Она је исто тако лажна као и ковчези са десне стране. Или мислите да такав ковчег са човеком у њему, може носити само једна особа? Зато су и потребни сандуци, јер се не зна, да ли је нешто у њима. И наравно, такође због тога јер то са сандуцима не штима, јер су се људи вековима сахрањивали без сандука, јер је било прескупо. И зато што би се процес распадања, на ограниченим црквеним двориштима могао успорити. И зато је ова слика насликана минимум 100 или 200 година касније и стављен датум, као да приказује ситуацију из 1347 године. То значи, оно што видимо на обе стране је лажна вест и ништа друго. Јер, овде све зависи од страха. Међутим, овај страх има два лица. За нас, за већину људи је то овај страх на левој страни. Страх који нам одузима способност размишљања, који нас тера да тражимо заштиту и повинујемо се понудама помоћи. А онда постоји и страх као шанса. Можда познајете господина са десне стране. Ово је добро познати Ворен Бафет. То значи да је за мањину човечанства ова епидемијска паника разлог за радост. Зато што је рекао:„Kао инвеститор, раширени страх је ваш пријатељ. Јер тада можете да купујете као на распродаји...“ И увек су куповали као на распродаји. Не само тек сада за време короне, већ и раније. Дакле, ово је сад за корону: Канадски физичар Денис Ранкорт је једном овде представио сиромаштво наспрам мртвих. И видите: што је становништво сиромашније, то су чешће умирали – не од неког вируса, већ од мера. Иста ствар се десила већ раније, 1866 und 1871у Амстердаму, ово горе се односи на богиње. Ово је број сиромашних који су умрли, а ово је број смртних случајева веома богатих. А овде доле, односи се на колеру, смртни случајеви сиромашних, смртни случајеви богатих. То значи да се епидемијом увек може лако отклонити део популације, који је непожељан. А пре свега, нико није био крив. Они кривицу не желе да сносе. Дакле, за редукцију становништва, не мора се обавезно водити неки рат. Нека зараза то такође одради. И наравно, онда можете да преусмерите економију. Ми то сад видимо са короном, шта се дешава: Нови, велики пројекти, који се раније никад не би могли спровести. Али то су радили и раније, током епидемија, као што ћу вам сада показати. Одједном је економија доживела процват. Није била истина, да су људи поумирали и да није имало ко да ради. Почело се са новим, великим пројектима и онда су се одређени људи елиминисали. Данас су то они који лупетају глупости, раније су то били вешци и вештице или такође и Жидови, који су једноставно убијени, да би се направио простор за нове људе, оне, који управљају светом. То, да са заразама кроз историју доста тога не штима, од 1347 год. до данас, може се из овог грубог прегледа видети, да је овде увек било неких зараза. Али постоје и чудни прекиди у историји ових зараза. И то на пример, зашто вековима пре 1347 год. није било зараза? То би се требало запитати, ако је епидемија било сваких осам до десет година. Како је речено, 1918 године, на крају Првог светског рата, била је велика епидемија шпанске грипе, јер је многим људима није било добро. Али имали смо и Други светски рат. Зашто на крају Другог светског рата није било заразе, када је људима исто било јако лоше? Одговор може бити само: зато што у том тренутку нису биле потребне. А ево догађаја куге забележених од 1347. до 1750. године и видите, после првог великог ударца 1347. године, ово колебање, затим у време Тридесетогодишњег рата - било је све више епидемија -а онда је изненада после тога било много мање епидемија. Шта се овде уопште са медицинске стране десило? Када се погледају друштвени односи, онда је мало јасније: 1347 године, католичка црква је објавила своје право да располаже светом тиме што је изјавила: ”Свака душа мора да нам буде потчињена.” И због тога је био потребан страх од заразе. И наравно да је постојао отпор. То се радо назива сељачким ратовима, који су тада настали. Али то нису били само сељаци који су се противили њиховој експлоатацији и угњетавању. То су били углавном грађани који су живели у тим државама. И видите, заразе су се повећале да би се ово држало под контролом. Док се коначно нису десили велики догађаји као што је Тридесетогодишњи рат. Онда је било релативно мирно са контрареформацијом и настанком барокног стила. Грађени су барокни замкови, барокне цркве. Радна снага је била потребна и људи су били толико под контролом да су рекли: „Сада можемо и без епидемија.“ И још нешто што такође показује да ове епидемије нису логичан природни догађај, као што смо имали код ковида, наиме и после дужег времена, овде у појединим окрузима, државама или државама у ЕУ, имали смо тотално различите стопе инциденције. Како је то могуће, када се болест наводно од човека на човека шири ваздушним путем? Онда у најкраћем времену, после неколико недеља или месеци, мора доћи до еквилибрације, тј. учесталост болести мора бити скоро свугде иста. Али то није био случај. И једини пут када је било вишка морталитета - канадски физичар Денис Ранкорт је то такође симулирао и израчунао – то је било у марту, априлу 2020. И то је опет разоткривајуће. У ствари, увезена кинеска болест је требало да се појави у великим лукама и аеродромима и да се одатле даље прошири. Али то није био случај. То је била северна Италија, то је био Стразбур, Елзас, то је био Париз, то је била област око Брисела, мало Лондона и то је овде била област око Мадрида и Барселоне. Али ни на једном другом месту, где су били и аеродроми и луке. И зашто се све ово догодило? Јер овде није била никаква инфекција, то што се десило, повећана смртност - то је била медицинска смрт која се десила. Наиме, Светска здравствена организација издала је препоруку, да се пацијенти за које се сумња да имају ковид-19, што пре ставе на респиратор, што је за старе људе практично еквивалентно убиству јер више не можете да их скинете са респиратора. Хлорокин, лек против маларије, био је прописан у дозама које су биле смртоносне. То шта се овде радило, то је било убиство. Свако ко је ово спроводо, морао је то знати. У многим земљама, као што видите, у Немачкој или Аустрији, то није урађено; али тамо, у овим земљама, то је урађено. Дат је Ремдесивир, потпуно бескорисан и штетан. А што је још горе, пацијентима који су непотребно били на респираторима, нису давали никакве антибиотике. Иако сваки респираторни пацијент, без ових антибиотика, добије бактеријску инфекцију. Дакле, то значи да је у принципу, у неким регионима неколико недеља, медицинска смрт намерно изазвана, да би се изазвала неопходна паника. А ако погледамо сада уназад, до 1347. године, до прве велике куге, данас постоје овакве мапе и такође можете видети да нешто не може бити како треба. Чини се да је ширење болести прилично хомогено, али ова пошаст би трајала пет година и читави региони, што је званично признато, - као што су данашња Пољска, источна Немачка, Чешка, регион око Милана и овде на Пиринејима - они би пет година остали без болести, без географских граница. То може бити само зато што људи тамо нису учествовали у томе и то је оно што морамо да урадимо! Ако довољно људи не прихвати да учествују у томе, неће бити пандемије! А у међувремену, радови на томе су сасвим добро показали, да се ова пошаст, где се углавном десила – било је релативно мало градова – 95,5 одсто догађаја, дешавало се у кругу од десет километара пловних путева. А ви знате колико делова земље нема пловни пут. Дакле, то значи, да се у многим од ових региона, где су обојене области једноставно нацртане да покажу да је наводно било тако лоше, није десило ништа. А да јесте, градови се морају обележити оваквим тачкама. А онда је наше истраживање показало да су још многе од ових статистика куге, измишљене. Различити градови имају исте извештаје - само мењају име града - да би сугерисали да се тамо догодила куга. Али чак и да то не урадите и само погледате чињеницу да је већи део Европе био земља и да тада људи нису живели првенствено у великим градовима већ на селу – тада би само десет одсто становништва било погођено. Дакле, већ 1347. год. код прве, наводно велике куге, није могло бити говора о масовном умирању или масовној болести. А зашто је то било потребно? И тада се радило о промени структуре. Ако данас погледате у историјској књизи, ту пише: Прва куга је била почетак ренесансе. Баш као што сада такође доживљавамо једну прекретницу. То су они урадили. А у то време, финансијско тржиште је било у рукама Јевреја. Након што је половина јеврејских заједница збрисана, то више није било у рукама Јевреја, већ у рукама локалних властодржаца, који су преузели посао. И што је било практично, многи су, укључујући и црквене поглаваре, били ослобођени дугова, јер су убили своје повериоце. Преусмеравање привреде. У то време већина финих тканина долазила је из северне Италије, али после 1352. више не. Одједном се појавила немачка текстилна индустрија у мануфактурама. И у то време, католичка црква је одједном имала много поседа у градовима и могла је да изгради огромне катедрале. Наравно не сопственим новцем. А на појединим местима, где је то одговарало, становништво је постало мало прегледније. Јер, ако је негде више људи умрло, то је било само у неколико великих градова. А онда је неподобних људи, постало мање. Погледајмо још један догађај, такозвани енглески зној из 1529. године. Прилично чудан догађај. Слично ономе што се догодило у Вухану, у хамбуршкој луци 1529. године, један брод је донео смртоносну заразу. Према ономе што се може реконструисати, вероватно је била летња грипа. Зачудо, летња грипа се десила само у одређеним градовима Немачке све до Швајцарске, мало у Холандији -али не у Француској, не у Пољској, не у Чешкој. Још и данас медицински историчари и даље трагају за узрочником болести. Али неће га наћи. Али може се пронаћи ако погледате карту реформације. Године 1517. извесни Мартин Лутер је реформисао цркву и сада постојоји протестантска црква. А ово су области где су градови прешли у протестантску веру. Готово идентично одговарају градовима у којима је настао енглески зној. И он није настао због инфекције, већ због терапије. У овим градовима је речено, да људи морају 24 сата, усред лета на 35 степени, бити увезани у два перјана јоргана. И онда су умрли. То што је урађено, то је у то време био хидроксихлорокин. И нажалост, толико људи је тада то урадило јер су се уплашили. И објављен је рад, занимљиво јер смо тренутно у Аустрији, са потписом двојице апотекара из Линца. Ову двојицу апотекара из Линца, никада није било могуће пронаћи, јер нису ни постојали. Били су то лажни апотекари, али то је било довољно да се хиљаде људи повуку у смрт. А шта је било у Лондону 1665. године? Десила се велика куга са наводно 68.000 смртних случајева. Можда јесте, можда није, уопште не желим да судим. Али шта се догодило годину дана касније? Велики пожар. Изгорео је цео Лондон – термална обнова, која је после шока од куге, веома добро функционисала. А шта се десило после барокне реконструкције Лондона? Никада више није било куге. Каква случајност. Или погледајмо 1830-31. годину. Још није била 1848, али нешто се припремало. После Наполеонових ратова, а то је посебно познато баш овде у Аустрији, успостављен је Метернихов режим. А онда се могло видети, за чега су маске заправо добре. Наиме, не за заштиту од инфекције, већ за забрану говора. То је тада приказано једном карикатуром. А тако је било и у другим земљама. Било је револуција у Паризу, у Бриселу, у Антверпену, у Варшави. И то је постало опасно. И шта се даље догодило? Онда је дошла колера. Први пут је стигла из Бенгала. Није добила брод хиљадама година, а онда је изненада дошла. И онда су људи умирали. И наравно само у великим градовима, јер су се револуције тада још дешавале у великим градовима. И последња ствар, шпанска грипа, коју и многи критичари короне још увек виде као праву инфекцију, такође није стварна. Овде можете видети: Ово је статистика учесталости грипа у немачкој војсци 1918. Била је једна летња грипа, 6,5% војника је било болесно. И једна јесења грипа, ту није било ни 2 процента. А тај који је био одговоран за пораз немачке војске, Ерих Лудендорф, могао је да каже: Изгубили смо само због шпанске грипе. Не, рекао је: Људи су имали мало грипу, али пре свега нису имали кромпира и понели су од куће са собом лоше расположење. Зато је немачка војска изгубила. И у новембру 1918. грипа је прошла. Ништа ту више није било. Али данас можете у књигама прочитати, да је трајала до 1923 године. Али узмите старе књиге, тамо о томе не пише тако. Људи су 1919. године имали само ову нормалау грипу, која је била само мало тежа, јер су људи на крају рата били у нужди и нису имали чиме да се греју. Већ су били заборавили на њу. Дакле, и тада није било нових патогена, никаквих опасних патогена. У најбољем случају то су биле околности, овде се није десила нова грипа. Исто тако, као што ни сад није била. И зато је написан рад који је то истраживао за град Келн и да су грађани Келна у суштини сазнали за шпански грип из новина. Али не кроз случајеве болести и не кроз мртве, који би лежали на сваком ћошку. И то је оно што је госпођа Андерсен раније драстично рекла, својим речима. То је рекао неко, коме бих овде још једном дао референцу, зато што је он Бечанин. Иван Илич је већ 1975 год. предвидео овај сценарио пред којим се налазимо. Рекао је: „Једна нова елита научних контролора жели да претвори цео свет у болницу и да њиме управља. Ово ново медицинско свештенство жели да одлучи шта је болест, ко је болестан или сме да буде, и шта за њега треба учинити.” Није знао ништа о РНК-вакцинама или PCR-тестовима. Али знао је механизме. Зашто? Зато што је Иван Илич био католички свештеник. Имао је инсајдерске информације. Дакле, и сада у закључку, можда бисте желели да знате од мене- свако ко гледа у прошлост може предвидети будућност- шта ће овај шибицар извући као следећу пандемију. Ја вам такође не могу рећи шта ће извући из шешира. Али вам могу рећи, да ће доћи онда када то буде потребно или неће доћи, ако не будемо у њу веровали. Довољно је да довољно велики број људи не верује у пандемију и „без пандемије нема тоталитаризма“. Захваљујем вам.

from ts.

Sources/Links: -